Nekad smo te zvali Dnevna Zvezda...

Stenovita maglina para mi ono malo
prozirne tisine koja je ostala za tobom.
Nistavilo drevnih skeletova svuda oko mene,
vriste od hladnoce i zime.
 Duh prastarih otaca prosto odise svezinom,
ponovo rodjen. 
U okrilje zagasitih mreza paukova ti sakrivas svoj pogled.
Zovemo te Dnevna Zvezda..
Kao iz filmova o vampirima, ti pijes krv crvenu kao vino.
Ostadoh prazna, dok u meni tutnje vozovi mrznje.
Da li je covecno da mi kroz srcane niti kruzi
ovaj dugo skriveni atak na kozu koja prikriva tvoje kosti.
Oduzimas mi dah,
tako nezno mi zaranjas nokte u kosu bisernog sjaja.
Opusta me miris kojim odises...
No, vreme je da otvorim siroko oci predugo ucmale.
Na tren mi se ucinilo da kisa dobuje po olucima krovova zivota.
Ne cujem ti glas koji me je dugo, dugo mamio
u ona neka prostranstva kojima ne mogu prici sada.
Guste sume prekrile su gnezdo sacinjeno
od bujnog cveca nase ljubavi.
Ne vidi se  ni stablo na kome smo krvavim noktima
urezivali nasa imena, sada vec predugo neizrecena.
Zovemo te Dnevna Zvezda..
U tisini samotnoj neka svetlost se pomalja
u uglu sobe sa jednim prozorom koji vodi u neku drugu tamu.
Svetluca isprekidanim trzajima,
verovatno umorna od cekanja da se nesto dogodi.
Sat otkucava ponoc, secanja nadiru kao
talasi sudbonosnog telesnog drhtaja.
Otimam se neizrecenim pokretima,
uzalud pokusavam da napipam tvoju ruku.

Mrak je.

Svetlost je nestala poslednjim dahom ljubavi koja muti razum a dusu ostavlja vukovima da se goste...

Zovemo te Dnevna Zvezda...
Tvoj odlazak mi predugo odzvanja u glavi
kao cekic od celika koji napastvuje razgoliceno stablo jabuke.
Telo drhti nerazumo i tiho,
imam osecaj da se transformisem
u neku nepobedivu devojku sa Saturna.
Da, gradim stitove i zidove visoke kao Ajfelova kula..
nema stepenista ni liftova  da olaksaju put.
ha ha Svet je tako surovo zario svoje velike
kandze sokola u moje grudi.
Drzi me nad liticom zivota tek onoliko
da mi da poslednju nadu
da ce mozda neki novi vozovi protutnjati kroz moj zivot.
Ovoga puta, vozovi ljubavi...
A nekada smo te zvali  Dnevna Zvezda...
Danas, ono sto ispunjava talase
koji paraju mojim telom
su zvezde nocnog sjaja,
uzburkane zute tackice na plavetnom nebu
nekih novih galaksija.
Sunce je davno provirilo svoje okrutno nezne oci
iza planina obraslih zivotnim kricima.
Bacilo je svoje bele pahuljaste lepeze
na Dnevnu Zvezdu i ubrzo je pretvorilo u prah.
Karma je ucinila svoje.
Sada Dnevna Zvezda lije suze uz vapaj
neprikosnovene i daleke zivotinjske mudrosti
koja je davno izgubila znacenje u svetu nocnih zvezda.
Zbogom tugo, slatkorecivi lanci,
vi koji ste me prikovali za debele zidove pakla...
iskusenjima nikad kraja..
A nekada smo te zvali Dnevna Zvezda...

Maya P. x